Koliko su davno prošli dani kada su Emmanuel Macron i Angela Merkel iznova ponavljali prednosti francusko-njemačke saradnje kako bi izgradili „Evropu odbrane“, te da su se u okviru te saradnje razmatrali svi subjekti, čak i kada su nije bilo ni prikladno ni efikasno. Danas je većina francusko-njemačkih programa za zajednički razvoj odbrambene opreme, kao što su FCAS, MGCS, MAWS ili CIFS, u zastoju ili ozbiljno otežana, kada nisu, čisto i jednostavno, napušteni kao Tiger III na njemačkoj strani. Ono što može izgledati kao pojava tehničkih razlika koje ometaju napredak ovih industrijskih programa, u stvarnosti bi moglo biti izraz dubokih i konceptualnih razlika u samoj prirodi ove saradnje i njenim ciljevima. U svakom slučaju, to je ono što se ogleda u govoru njemačkih vlasti posljednjih mjeseci, pokazujući izraženu želju da se distanciraju od ove saradnje naslijeđene iz prošlog perioda.
Posljednji udarac iz Berlina ovoj zajedničkoj koncepciji evropske odbrane zadao je sam kancelar Olaf Scholz, tokom govora održanog na Karlovom univerzitetu u Pragu, u Češkoj, 29. avgusta. Za njemačkog šefa države, zaista je potrebno izgraditi integriranu i koordiniranu evropsku protuzračnu odbranu, kako bi mogao neutralizirati rusku vazdušnu i balističku moć, kao i prijetnju koju ona predstavlja za zemlje istočne i centralne Evrope. I dodao da Berlin namjerava masovno ulagati u ovu oblast u narednim godinama, kako bi razvio pojačane sposobnosti otkrivanja i angažovanja, uključujući i antibalističko polje, dok je pozvao svoje evropske susjede da se pridruže ovom programu njegovu efikasnost.
Ali što se tiče evropskih partnera koje navodi nemačka kancelarka, ako su to Poljska, baltičke zemlje, Češka, Slovačka, skandinavske države i Holandija, a ne Belgija, Italija, iz Bugarske, Rumunije, Grčke, Španije ili Portugala, i ne više iz balkanskih zemalja ili Mađarske, uprkos tome što je lojalan kupac nemačke odbrambene industrije. Naravno, Rim, Madrid i Bilbao su dalje od ruskih granica, pa su stoga možda manje ranjivi na moguće napade moskovskih aviona i projektila. Ali šta je sa Briselom, sjedištem NATO-a i EU, koji je samo 175 km od Amsterdama, Rumunija na prvoj liniji fronta na južnom krilu, baš kao Bugarska i Grčka? Iznad svega, Francuska, ovaj ključni partner u srcu svih velikih industrijskih odbrambenih programa koji imaju za cilj da strukturiraju Evropu odbrane u narednoj deceniji, nije spomenuta, a vjerovatno je da Pariz neće biti ni konsultovan o predmet.
Ostaje da se pročita 75% ovog članka,
Pretplatite se za pristup!
Les Klasične pretplate omogućiti pristup
članci u njihovoj punoj verzijii bez reklamiranja,
od 6,90 €.
Prijava za bilten
Registrujte se za Meta-Defense Newsletter primiti
najnoviji modni članci dnevno ili sedmično
[…] […]
[…] Izraelska strela 3 da čini svoj antiraketni štit, a samim tim i štit evropskih zemalja koje će se pridružiti inicijativi koju je predložio Berlin. Ako je ova najava izazvala jezu Pariza i Rima, koji zajedno razvijaju projektil […]