Zašto Poljska pati od odbrambene bulimije?

Već nekoliko mjeseci nije prošla sedmica a da poljske vlasti nisu najavile nove ugovore o naoružanju ili nova ulaganja u odbranu. U pozadini rata u Ukrajini, zbog kojeg je Varšava pokazala neuporedivu podršku Kijevu, i rastućih i uzastopnih prijetnji ruskih glasnogovornika protiv njega i njegovih susjeda, vlasti te zemlje poduzele su napore bez ekvivalenta u Evropi da transformišu poljske vojske , i obezbijediti im sposobnosti koje bi ih, bez imalo sumnje, učinile najmoćnijom kopneno-mehanizovanom silom u Evropi. Nakon najave narudžbu za stelt lovce F-35A i protivvazdušne sisteme Patriot 2019. godine, Varšava se obavezala da nabavi 250 borbenih tenkova M1A2 Abrams, kao i projektile Javelin za Sjedinjene Države.

Međutim, kada je počela ruska ofanziva na Ukrajinu, tempo najava značajno se povećao, bilo da se radi o promjeni formata za ići od 4 do 6 divizija, povećanje odbrambenih napora da premaši 3% BDP-a u odnosu na 2,12 danas, kao i nove ugovore o opremi koliko su obimni, kao npr.Britanske fregate tipa 31, K2 crni tenkovi Panther i južnokorejske samohodne topove K9, odnosno američkih raketnih bacača HIMARS. I očigledno, lista nije zatvorena, pošto je poljski ministar odbrane Mariusz Blaszczak potvrdio Namjera Varšave da naruči čak 96 američkih borbenih helikoptera AH-64E Guardian, na veliko prokletstvo Italijana Leonardo koji je uložio ogromne napore da pokuša da postavi svoj novi AW249 dans le plaća.

Ako sve ove najave budu efektivno sprovedene, poljska vojska će 2030. godine imati ne manje od 1500 modernih borbenih tenkova K2 Black. Panther, Abrams M1A2 i Leopard 2, više od 800 samohodnih topova Krabs i K9 Thunder, 500 raketnih sistema Himars i K239, ili čak više od 150 borbenih aviona F35, F16 i FA-50, dok će ekvivalent njegovih kopnenih operativnih snaga dostići 90.000 ljudi. Nema sumnje da bi takva vojna moć, koja kombinuje naprednu opremu sa više nego značajnom masom, verovatno odvratila bilo kakav ruski vojni avanturizam protiv Poljske ili njenih suseda, posebno protiv baltičkih zemalja. Međutim, jasno je da će napor koji je najavila Varšava biti posebno teško podržati za ovu zemlju čiji je BDP i dalje 3 puta niži od, na primjer, Francuske i koja više ne pokazuje iste ekonomske i socijalne izglede kao što je bio njegov prije samo nekoliko mjeseci. Danas, najave o kupovini koje je objavila Varšava premašuju kumulativni iznos ulaganja od 50 milijardi eura, ili 8% BDP-a zemlje, a napori odbrane najavljeni na više od 3% BDP-a značajno će povećati javnu potrošnju koja već predstavlja skoro 45% državnog BDP-a. Poređenja radi, investicija od 100 milijardi eura koju je najavio Berlin predstavlja samo 3% njemačkog BDP-a.

Ostaje da se pročita 75% ovog članka,
Pretplatite se za pristup!

Les Klasične pretplate omogućiti pristup
članci u njihovoj punoj verzijii bez reklamiranja,
od 6,90 €.

Prijava za bilten