Italija sebi daje sredstva, ali se bori da pronađe vojsku za svoje nove odbrambene ambicije

Dok Italija radi na povećanju svojih vojnih resursa, kako u pogledu opreme tako i u pogledu budžeta, ona se susreće sa značajnim poteškoćama u ispunjavanju ciljeva regrutacije, što ugrožava njene odbrambene ambicije.

Povećanje sredstava dodijeljenih za odbranu bilo je jedno od predizbornih obaveza Giorgia Meloni, sa izjavljenom ambicijom da se italijanski odbrambeni napori do kraja decenije dovedu na 2% u odnosu na 1,51% 2023. godine. I zapravo, govoreći u Senatu ranije ove sedmice, sada premijerka zemlje je potvrdila da namjerava striktno primjenjivati ​​svoje predizborne obaveze u ovoj oblasti, i to na potpuno otvoren i siguran način.

Ona je ovdje mislila na povećanje vojnog budžeta na koje je pristala prethodna koalicija, a koje je učinjeno na najdiskretniji mogući način, kako bi se izbjegle kritike Italijanske katoličke crkve, koja se tada vrlo protivila tome. Istina je da je od tada međunarodna situacija značajno evoluirala povratkom rata u Evropu, kinesko-američkim tenzijama na Pacifiku i umnožavanjem tačaka napetosti koje ugrožavaju brojne evropske i italijanske interese.

Italijanske vojske su prešle dug put. Tako u 2015. treća najveća ekonomija kontinentalne Evrope nije posvetila ni 1% svog BDP-a svojim vojskama, sa budžetom za odbranu od nešto više od 13 milijardi eura.

Međutim, za razliku od svojih francuskih ili britanskih kolega, italijanske vojske su tada imale budžet posvećen nabavkama, što je ekvivalent u Francuskoj programa velikih efekata (PEM), relativno velik otkako je dostigao 4,87 milijardi eura, gdje je Francuska, na primjer, imala budžet od 31,4 milijarde evra, od čega je samo 5 milijardi evra posvećeno PEM-u, odnosno industrijskim naporima na budžet odbrane od 15,9 odsto u Francuskoj u poređenju sa 37,5 odsto u Italiji.

Istina je da se u ovoj oblasti Rim može osloniti na dvije karakteristike specifične za državu. Prvi se odnosi na izgradnju italijanskog budžeta, budući da troškove opreme Ministarstva odbrane nadopunjuje Ministarstvo industrije. Tako je od 4,87 milijardi evra kredita za opremu za vojsku u 2015. godini samo 2,37 milijardi evra platilo Ministarstvo odbrane, ostatak, odnosno 2,5 milijardi evra, koje je finansiralo Ministarstvo industrije, za podršku italijanskoj odbrambenoj industriji aktivnost.

Ako je ova prva tačka određena prednost i za vojsku i za italijansku odbrambenu industriju, druga predstavlja, s druge strane, veoma težak hendikep, danas i u budućnosti. Zaista, kao i sve profesionalizovane zapadne vojske, italijanske vojske se bore s regrutacijom.

Sa nešto više od 160.000 aktivnih vojnih lica, zemlja ostaje proporcionalno blizu 207.000 francuskih vojnih lica u odnosu na populaciju od 60 miliona stanovnika. S druge strane, značajan dio ovih vojnika odbija restriktivne položaje, na primjer ukrcavanje na fregate i projekciju snaga.

Naime, u razgovoru sa italijanskim parlamentarcima, načelnik štaba Marine Militare, admiral Enriko Kredendino, potvrdio je da danas nije u stanju da obezbedi kompletnu posadu za čitave njene fregate, precizirajući za poređenje da je francuska mornarica imala dve rotacione posada po brodu, što im daje mnogo veću dostupnost na moru, međutim, podsjetimo da se dvostruke posade odnose samo na neke fregate Nacionalne mornarice, a ne na cijelu flotu.

Ostatak ovog članka rezerviran je za pretplatnike

Les Klasične pretplate omogućiti pristup
svi artikli bez reklama, od 1,99 €.

Prijava za bilten