Док ће јуришни носач авиона ТЦГ Анадолу ускоро бити пребачен Турској морнарици, чини се да је Анкара све више убеђена у концепт борбеног брода носача беспилотних летелица, који, према турским званичницима, представља текућу еволуцију носача авиона у годинама и деценијама. доћи. За то би Анкара од поринућа Анадолуа радила на дизајну новог брода специјално дизајнираног за ову намену, а који ће моћи да имплементира борбене беспилотне летелице на пропелер као што је ТБ2 Баирактар који достиже прави успех на међународном сцену за неколико месеци, будући ТБ3 опремљен преклопним крилима, управо за употребу на броду овог типа, и остали тежи модели опремљени турбомлазним мотором.
Селон Изјаве Исмаила Демира, шефа Председништва одбрамбене индустрије, агенцији Анадолу, шпанске власти су показале интересовање за овај пројекат, знајући да је ТЦГ Анадолу пројектован у сарадњи са шпанским пројектантским бироима Навантије на бази носача авиона. Хуан Карлос И из шпанске морнарице. С друге стране, према овом истом интервјуу, чини се да се хипотеза опремања ТЦГ Анадолу борбеним беспилотним летелицама, као моменат који наводе турски званичници, сада удаљава, те да је брод, лишен Ф-35Б да је 'првобитно требало да спроведе пре лАмерички Конгрес дефинитивно искључује Турску из програма и отказује своју наруџбу за 100 авиона након пуштања у рад С-400 добијених из Русије, намерава да буде ограничена на функције носача јуришних хеликоптера.
Међутим, ове изјаве треба узети са опрезом. Заиста, Шпанија је, као и све европске земље, сада опрезнија у погледу помоћи коју би могла да пружи турској одбрамбеној индустрији, од увођења европских санкција након операције коју је Анкара покренула у северној Турској 2019. против сиријских Курда, савезника Европљана. против Исламске државе. Поред тога, демонстрације снага 2020. у Егејском мору против Кипра и Грчке оставиле су дубоке трагове у сарадњи између европских земаља и Турске. Осим тога, турске власти су у неколико наврата најављивале партнерство и сарадњу када су то били само прелиминарни разговори. То је посебно био случај након састанка В. Путина и РТ Ердогана у Сочију у октобру 2021. године, када је турски председник најавио турско-руску сарадњу у области авионских мотора и подморница, што је Кремљ одмах демантовао.
Изнад свега, турска економија, а самим тим и порески приходи на којима влада земље може да гради своје одбрамбене напоре, је у најгорем стању. Тако је, након телевизијског говора турског председника 15. новембра, говора током којег је РТ Ердоган испитивао Европљане и Запад о потешкоћама са којима се земља сусрела, и обећавао чврсте одговоре своје владе, турска лира пала за скоро 20% на финансијских тржишта, са 88 евра за 1000 фунти на мање од 72 за 5 дана. Укупно, валута земље је девалвирала више од 40% своје вредности за годину дана у односу на евро, а скоро 75% своје вредности за 5 година. Слично томе, након брзог раста између 1995. и 2012. године, са 130 милијарди долара на 950 милијарди долара, турски БДП је такође пао између 2013. и данас, пао је на 720 милијарди долара у 2020. години, односно на ниво из 2008. године, а изгледи за будућност нису веома повољно. Под овим условима, турске амбиције улагања у одбрану могле би бити ревидиране наниже.
