12 носача авиона, 150 разарача и фрегата, 66 СНА...: нови план америчке морнарице коначно испуњава кинески изазов

Као што смо већ неколико пута дискутовали, планирање способности америчке морнарице било је хаотично, у најмању руку, током последњих 20 година, између безобзирног трошења на одређене лоше калибриране програме као што су разарачи Зумвалт и корвете ЛЦС, и контрадикторне одлуке Беле куће и Конгреса. Изазов је стога био значајан за адмирала Гилдеја, шефа поморских операција, да успостави ред у овом планирању, истовремено стављајући америчку извршну и законодавну власт у исти правац, како би прихватили оно што се чини добрим представља највећи изазов за америчку поморску моћ у историји, пораст кинеске поморске снаге. После неколико покушаја и грешака приступ са 3 опције представљен пре неколико месеци, коначно је представио НОК дуго очекивани План навигације 2022, документ који представља војну, али и индустријску стратегију коју препоручује Генералштаб америчке морнарице за наредне две деценије.

Најмање што можемо рећи је да овај документ коначно преузима пуну меру изазова који представља успон Кине на војном плану, а посебно на поморском, док Пекинг сада производи 5 до 6 нових разарача и крстарица сваке године, 2 до 3 нове фрегате, као и носач авиона сваке 3 године и 1 велики амфибијски брод сваке године, те да се сада процењује да је могуће лансирати подморницу на нуклеарни погон и 1 до 2 подморнице на конвенционални погон сваке године . Другим речима, надовезујући се на тренутну динамику, Народна Република Кина ће до 2035/2040 имати морнаричке снаге састављене од 4 до 5 носача авиона, 80 разарача и крстарица, 60 фрегата и 20 великих амфибијских бродова, уз подршку 15 до 20 подморница за нуклеарне нападе и око шездесет конвенционалних подморница да се супротставе америчкој морнарици 7. флоте која је задужена за западни Пацифик и Индијски океан. Ова флота би тада била савршене величине за извођење офанзиве на Тајван, посебно за спровођење поморске блокаде која би вероватно држала америчку морнарицу на одстојању. Штавише, у исто време, чини се да је Русија одлучна да повећа производњу својих подморница, посебно својих ССГН класе Иассен-М и својих ССК класе Лада и Импровед Кило, истовремено подржавајући напоре за производњу дубокоморске флоте састављене од модерних фрегате и разарачи, али недостају носачи авиона.

Да би одговорио на ову двоструку претњу и одржао значајне маневарске способности у Средоземном мору и Персијском заливу, адмирал Гилдеј је одлучио да проблем постави без улепшавања пред америчким политичким доносиоцима одлука у Белој кући и у Конгресу. Према представљеном документу, у ствари је неопходно да америчка морнарица еволуира ка амбициозном формату способном да одговори на изазове које постављају Пекинг и Москва, на основу плана који предвиђа повећање моћи током двадесетак година како би се повратити способности изгубљене од краја Хладног рата, па чак и умногоме премашити очекивања треће и најамбициозније опције представљене Конгресу пре само 3 месеца. Формат америчке морнарице би се тада заснивао 3. на:

• 12 Балтичких нуклеарних ракетних подморница ССБН класе Цолумбиа
• 12 носача авиона на нуклеарни погон класе Импровед Нимитз и Форд
• 66 нуклеарних нападних подморница и лансера крстарећих ракета класе Вирџинија, нове класе ССН(к) и нове класе ССГН намењене да замене 4 Охајо која пружају ову функцију
• 96 великих површинских бораца Зумвалт, Бурке и нових разарача класе ДДГ(к)
• 56 „малих“ површинских бораца класе Цонстеллатион
• 31 велики амфибијски брод и 18 нових лаких амфибијских бродова
• 82 брода за логистику и подршку
• 150 великих површинских бродова и аутономних роботских подморница
• 1.300 ловаца 5. генерације Ф-35Ц и нови НГАД Ф/А-КСКС
• 900 ваздушних противподморничких платформи као што су П-8А Посеидон и МХ-60Р
• 750 помоћних авиона и хеликоптера

Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.

Пријава за билтен