Делимична мобилизација и нуклеарно оружје, да ли треба да се плашимо изјава Владимира Путина?

Од јутрошњег говора Владимира Путина на руским јавним каналима, велико узбуђење је захватило европске медије, а самим тим и јавно мњење у целини. Суочен са оним што се сваким даном све више појављује као оперативни ћорсокак, руски председник је најавио 3 кључне мере како би покушао да преокрене ситуацију у своју корист у Украјини и Европи. Ова јавна изјава руског председника, коју је неколико минута касније подржао и министар одбране Сергеј Чојгу, подигла је овај рат који је почео 24. фебруара у нову фазу, уздижући баук тоталног и нуклеарног рата у Европи. Међутим, неопходно је имати глобалну перцепцију материјалности ових најава и претњи, као и њихову међусобну артикулацију као и са постојећом реалношћу, да би се разумела њихова сврха.

Прво, Владимир Путин је најавио делимичну мобилизацију, односно 300.000 људи, ради јачања војног система у Украјини, међу мушкарцима од 18 до 65 година са статусом резервисте и са војним искуством, чак и даљим. После ове председничке најаве, Сергеј Чојгу је прецизирао да ће само део од ових 300.000 људи бити мобилисан у кратком року и да ће се случајеви проучавати појединачно у свакој области. Међутим, од јутрос, на све летове који полазе са руских аеродрома за Турску, Азербејџан или Белорусију упали су многи млади Руси у страху да ће бити мобилисани. Остаје чињеница да чак и делимична примена делимичне мобилизације представља веома тежак изазов за руске армије, које тренутно немају потребну опрему за наоружавање и опремање ових помоћних снага, што сугерише да би оне могле имати улогу безбедносне и територијалне контроле, а не појачавање јединица фронта.

Друга најава Владимира Путина односи се на организовање крајем недеље „референдума о самоопредељењу“ у 4 области које делимично контролишу руске снаге, односно области Херсон, Запорожја, Доњецка и Луганска. Попут оног организованог на Криму након интервенције руских специјалних снага 2014. године, овде је циљ да се, са становишта руског закона, а самим тим и јавног мњења у земљи, делује на припајање ових територија Русији, тј. да им се додели исти статус као и свим руским територијама, посебно у погледу могућности да се прибегну целокупном руском војном арсеналу за заштиту територијалног интегритета земље. Чињеница да ове референдуме не признаје међународна заједница нема никаквог утицаја на циљ који овде тражи Владимир Путин.

Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.

Пријава за билтен