Кина је наводно развила мотор способан да достигне 9 маха користећи авио гориво

Хиперсоничне брзине су већ неколико година биле приоритетна област истраживања за све веће светске армије. Најава, 2017. године, ступања у употребу руске ваздушно-десантне хиперсоничне ракете Кинжал, а неколико месеци касније и хиперсоничне једрилице Авангард, на Западу је као и у свету имала ефекат струјног удара, док јениједан постојећи противракетни систем тада није био способан да се супротстави векторима који се развијају таквом брзином и способан за маневрисање. Од тада смо видели бум у програму, при чему су Сједињене Државе, Европљани, Кинези и Индијци најавили значајан напредак у овој области. Неколико хиперсоничних система је већ у употреби, као нпр Кинзхал и Тзиркон руски, или Кинески ДФ-17, док амерички системи морају ући у употребу од 2024. године.

Да би се постигле брзине веће од 5 Маха и задржале маневарске способности, што је сама дефиниција хиперсоничног оружја, користе се две погонске технологије. Први, и најкласичнији, ослања се на ракетни мотор велике снаге и балистичку или полубалистичку путању, као што је руски Кинжал изведен из балистичке ракете кратког домета Искандер-М, или нова кинеска ваздушна ракета ИЈ-21 први пут представљен на последњој изложби у Џухају. Друга алтернатива је заснована на употреби аеробног мотора, односно коришћењу атмосферског ваздуха као оксидатора. Нажалост, традиционални реактор није у стању да ради изнад брзине која се приближава 3 Маха, јер брзина протока ваздуха унутар њега мора остати подзвучна да би се контролисало сагоревање горива. Алтернатива се појавила кроз Сцрамјет, турбомлазни мотор способан да успорава и хлади атмосферски ваздух и контролише сагоревање при надзвучним брзинама, али испод 2 Маха, омогућавајући му да ради при брзинама већим од 5 Маха.

Сцрамјет, или суперстатореактор, данас користи руска хиперсонична противбродска ракета Тзиркон, а неколико земаља активно ради на развоју ове технологије за опремање својих крстарећих ракета. Али друга технологија се појавила пре десетак година, да одговори на хиперсонични изазов, мотори са косим детонацијама, који замењују класично сагоревање мешавине ваздух-гориво, низом детонација ове исте смеше, генеришући знатно веће ослобађање енергије. , док је мање осетљив на брзину ваздуха, што омогућава постизање, теоретски, знатно веће брзине од Сцрамјет-а, са много већим енергетским перформансама, а самим тим и аутономијом. Овај приступ, стриктно говорећи, није нов, први уређај опремљен импулсним детонационим таласним мотором који је своју ефикасност показао 2008. године. саопштење Кинеске академије наука, према којем би такав мотор, покретан авио горивом, био успешно тестиран у хиперсоничном тунелу ЈФ-12 у Пекингу, заслужује посебну пажњу, поготово што кинески инжењери најављују да би мотор могао да постигне брзину од 9 маха. .

Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.

Пријава за билтен