Јапан, Немачка: идемо ли ка појави нових хипертехнолошких армија?

За Берлин и Токио, искушење је велико да крену ка стварању хипертехнолошких армија ослањајући се на њихове значајне ресурсе да одговоре на своје демографске и друштвене недостатке.

Неколико дана након почетка руске офанзиве на Украјину, немачки канцелар Олаф Шолц саопштио је пред Бундестагом, његова намера да одбрамбене напоре земље доведе „преко 2% БДП-а“, раскид са три деценије хроничног недовољног улагања Бундесвера, која је данас више администрација него оперативна војска.

Неколико месеци касније, дошао је ред на јапанску Либерално-демократску партију, која влада земљом од 2012, да објави његова намера да знатно повећа одбрамбене напоре земље, пробијањем гвозденог плафона који је ограничавао финансирање јапанских снага за самоодбрану на 1% БДП-а, и довођење овог напора, опет, на 2% свих ресурса које је земља произвела у једној години.

Јапански премијер Фумио Кишида је пре неколико дана поновио ову амбицију, како би одговорио на растуће тензије са Кином, укључујући и око Тајвана, али и севернокорејску претњу.

Међутим, ове две земље деле многе атрибуте, који им дају јединствене специфичности у области одбрамбених напора. Заиста, и Берлин и Токио се могу ослонити веома значајна буџетска средства за 4. и 3. економију на планети, респективно, док се обе суочавају са значајним демографским ограничењима.

Штавише, ниједна од њих није ограничена значајним одбрамбеним трошковима везаним за примену нуклеарних снага одвраћања, па чак ни значајним снагама за пројекцију моћи, због њихове заједничке наслеђене историје од краја Другог светског рата.

Као што ћемо видети, сви ови фактори имају тенденцију да будућим немачким и јапанским оружаним снагама дају јединствене карактеристике, отварајући пут ка појави новог облика оружаних снага, названог хипертехнолошким, након 2030. године.

Заиста, на овај датум, немачки БДП би требало да износи 5.000 милијарди долара, према вероватним претпоставкама раста и инфлације до данас. Уз напор већи од 2%, Бундесвер ће тада имати више од 100 милијарди долара сваке године за своје операције, 35% више од буџета француске, британске или чак индијске војске на овај датум, према тренутним прогнозама.

Што се тиче Јапана, са БДП-ом који је већ данас једнак 5.000 милијарди долара, одбрамбени напор од 2% би омогућио јапанским снагама самоодбране да имају трећи годишњи буџет за одбрану од више од 115 милијарди долара годишње у 2030.

Поређења ради, јапански буџет за одбрану у 2022. износи 54 милијарде долара, што му већ омогућава да имплементира више него респектабилне оружане снаге са 250.000 људи, хиљаду борбених тенкова, 250 борбених авиона, 22 подморнице и 38 разарача и фрегата.

Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.

Пријава за билтен