Концепт лаког носача авиона Лигхтнинг-Царриер је америчка морнарица оценила успешним током испитивања

ЛХА Америка е1652192327107

Le concept de porte-avions léger reprend des couleurs avec le programme Lightning-Carrier au sein de l'US Navy pour faire face à la montée en puissance de la Marine chinoise.

На врхунцу америчких напора за поновно освајање пацифичких острва, америчка морнарица је постројила двадесетак тешких носача авиона класе Есекс, ови бродови су чинили амерички поморски борбени корпус да би се супротставили и уништили моћну јапанску флоту.

Међутим, велики део мисија америчке поморске авијације, како на Пацифику тако и на Атлантику, било да се ради о пратњи поморских конвоја или подршци амфибијским снагама током напада, изведен је са 9 лаких носача класе Индепенденце и 50 пратећих носача класе Казабланка. .

Longs de 190 mètres pour un déplacement en charge de 15.000 tonnes, les porte-avions légers de la classe Independence mettaient en œuvre 35 appareils Hellcat et Avenger, contre 28 pour les porte-avions d'escorte de 10.000 tonnes de la classe Casablanca, afin de tenir en respect les menaces aériennes, navales et sous-marines visant les convois ou les forces débarquées.

Лаки носач авиона играо је важну улогу током Другог светског рата
Les porte-avions d'escorte de la classe Casablanca (ici l'USS Guadalcanal) jouèrent un rôle décisif dans la campagne du Pacifique, mais également dans l'escorte des convois dans l'Atlantique

Доласком првих укрцаних млазњака крајем 40-их, димензије носача авиона су брзо ревидиране навише, са 250м и 30.000 тона за класу Есекс, на 300 метара и 55.000 тона за тешке носаче авиона класе Мидваи.

L'évolution du porte-avions léger et moyen lors de la guerre froide

Што се тиче лаких или пратећих носача авиона, они су напустили службу, будући да нису могли ефикасно да приме нове авионе, због њихове ограничене тонаже. Шездесетих година прошлог века америчка морнарица се дефинитивно решила овог типа брода да би се опремила искључиво тешким носачима авиона.

Француска и Велика Британија су са своје стране развиле моделе средњих носача авиона мањих димензија од америчких бродова, али способних за имплементацију савремених бродских ловаца, класе Клемансо и Хермес, бродова од 35.000 тона и 270 метара.

Le Porte avions Clemenceau emportant des Super Etendrad Alizes et Etendrad IV escorte par la FAA Cassard
Са депласманином од само 32.000 тона, Цлеменцеау је био упола мањи од својих савременика америчке морнарице. То је и данас случај са Шарлом де Голом и његовим 45.000 тона, у поређењу са 90.000 тона Нимица.

Док су борбени авиони на броду постајали све тежи и ефикаснији током година, концепт лаког носача авиона је изгледао анахроно почетком 70-их, барем до појаве пара који су формирали британски носачи авиона класе Инвинцибле и Сеа Харриер, поморска верзија Хавкер Сидделеијевог ловца за кратко и вертикално полетање и слетање, пар који је показао своју ефикасност током Фокландског рата 1982. године.

Дуги једва 207 метара за депласман од 20.000 тона, носачи авиона класе Инвинцибле су вратили концепт лаких носача авиона у моду и инспирисали многе поморске снаге које су се обавезале да набаве ловац на основу истих парадигми.

Dans le même temps, en s'inspirant du Skijump développé par les Britanniques, les Soviétiques développèrent un modèle de porte-avions de taille intermédiaire dépourvu de catapultes, mais équipé de brins d'arrêt, la classe Kuznetzov, et s'appuyant sur des avions de combat classiques disposant d'un excellent rapport poussé poids au décollage, tels les Mig-29 et les Su-33.

L'arrivée du Harrier puis du F-35B Lighting II

Ова два приступа се данас широко користе, било од стране западних морнарица заснованих на Харриер-у, а сада Ф-35Б, или од стране руских, кинеских и индијских морнарица са приступима изведеним из Кузњецова.

Il en fut de même pour l'US Navy et surtout l'US Marines Corps qui, depuis le milieu des années 80, mettaient en œuvre des chasseurs McDonnell Douglas AV-8B Harrier II à bord des porte-hélicoptères d'assaut des classes Tarawa et Iwo Jima.

Chaque porte-hélicoptères d'assaut alignait alors 8 à 10 chasseurs aux cotés des hélicoptères d'assaut et d'attaque, avec mission de protéger et soutenir les forces amphibies débarquées.

УСС Нимитз е1606743139998
Les porte-avions nucléaires lourds de la classe Nimitz de l'US Navy peuvent mettre en œuvre jusqu'à 85 appareils dont une soixantaine d'avions de chasse, l'équivalent d'une escadre de chasse.

La mission de porte-avions, elle, était strictement dévolue aux porte-avions lourds, et en particulier aux porte-avions nucléaires de la classe Nimitz long de 330 mètres pour 90.000 tonnes en charge, capables de mettre en œuvre tous les appareils embarqués de l'US Navy, dont près de 60 chasseurs Hornet, Tomcat et Corsair II.


Остатак овог чланка намењен је само претплатницима -

Чланци са пуним приступом доступни су у одељку „Бесплатни чланци“. Фласх чланци су отворени у пуној верзији 48 сати. Претплатници имају приступ чланцима Анализе и Резимеа у целости. Чланци у Архиви (старији од две године) резервисани су за Премиум претплатнике.

- 15% на вашу претплату Цлассиц или Премиум (месечно или годишње) са кодом Назад у школу23
Само до 30. септембра!


Поделите чланак:

За више

2 Thoughts to “Le concept de porte-avions léger Lightning-Carrier a été jugé concluant par l’US Navy lors des essais”

  1. […] Le concept de porte-avions léger reprend des couleurs avec le programme Lightning-Carrier au sein de l'US Navy pour faire face à la montée en puissance de la  […]

Коментари су затворени.