Да ли смо били сведоци стратешког преокрета током састанка у Рамштајну?

Предмет свих нада и очекивања Украјинаца и њихових најближих присталица као што су Пољска или Балтичке државе, састанак који је данас одржан у америчкој ваздухопловној бази Рамштајн у Рајнланд-Палатинат, на крају ће донети врло мало конкретне резултате осим најава које су већ дали њени различити учесници. А ако су Сједињене Државе најавиле слање 50 нових ИФВ-ова Бредлеи и 80 оклопних транспортера Стрикер, неће ни најавити дугоочекивану испоруку тешких тенкова Абрамс, нити ће чак ни стићи да натерају Немачку да испоручи њене тенкове. Leopard 2, или једноставно дозволити европским земљама које то имају.

Ако су, како се могло очекивати, све критике сада усмерене против Берлина и канцелара Олафа Шолца, јасно је да немачки став није одступио ни за јоту од почетка сукоба. Заиста, Берлин је увек и систематски чекао да Вашингтон објави испоруку нове врсте опреме, пре него што је учинио исто. Тако је било, на почетку сукоба, у вези са противтенковским оружјем након најаве слања америчких копља, касније у вези са транспортом оклопних трупа након најаве испоруке М113, поново касније у вези са пребацивањем ИРИС-а у Украјину. -Т батерије и противавионске топове Гепард након слања америчких НАСАМС-а, или чак Пж2000 самоходних топова након доласка америчких М109 и М777 у Украјину. Чак је и недавно Берлин чекао на заједничко саопштење са Сједињеним Државама, да потврди слање 40 борбених возила пешадије Мардер у Кијев, заједно са 50 америчких Бредлија.

У ствари, немачке власти одбијају да испоруче Leopard 2 Украјини, а да САД нису најавиле испоруку М1 Абрамса, ни на који начин није изненађење, а још мање корак уназад. То је само стриктна примена доктрине која се следила од почетка сукоба, а коју је поштовала и огромна већина других земаља које подржавају Украјину, укључујући Француску и Велику Британију, све до „епизоде ​​АМКС-10РЦ и Изазивач 2. Међутим, Париз попут Лондона може, ако је потребно, да се ослони на сопствено одвраћање да би се суочио са могућим руским претњама, при чему Немачка, са своје стране, не може да се ослони само на НАТО и америчко покриће. Оно што је много више изненађујуће је америчко одбијање да испоручи Абрамса да покрене динамику, а још више објашњења званичника на ову тему. Заиста, објашњења америчког начелника генералштаба генерала Мајлија, као и министра одбране Лојда Остина, о овој теми су веома неуверљива.

Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.

Пријава за билтен