Власти Северне Кореје објавиле су да су развиле нуклеарно торпедо упоредиво са руским Посејдоном, и слично њему, способно да изазове огромне цунамије. Али ове тврдње нису баш веродостојне, као што су, штавише, оне које се тичу руског Посејдона.
1. марта 2018. године, током телевизијског говора у оквиру председничке изборне кампање, председник Владимир Путин је јавно најавио скори долазак, у оквиру руских оружаних снага, шест нових оружја која ће свет, а посебно западњаке, довести у „ поново слушај Русију“, по његовим речима.
Поред хиперсоничног наоружања Кинжал и Авангард, као и нове ИЦБМ РС-28 Сармат, које су сада добро познате, руски председник је представио крстарећу ракету на „нуклеарни погон“, 9М730 Буревестник, противваздушни одбрамбени систем и свемирски ласер означен Перевест, као и оружје које је од свог представљања изазвало бројне коментаре, тешко дрон торпедо на нуклеарни погон Статус 6, касније означено у Русији под другим именом, торпедо Посејдон, након консултације са националном државом која наглашава његову главну димензију, наиме да људи о томе говоре.
Јавно представљање Посејдона Владимира Путина није, строго говорећи, било откриће на Западу. Заиста, програм су пратиле дуги низ година западне обавештајне службе, а ЦИА га је тада означила под кодним именом Кањон. Штавише, у 2015. новински сајт Росскаијиа газета објавио је чланак на ову тему, представљајући ново беспилотно торпедо на нуклеарни погон, дајући му домет већи од 10.000 км и максималну брзину од 100 чворова (180 км/х), омогућавајући му да заобиђе противничку сонарну одбрану и погоди мету.
Ово „цурење информација“, које многи стручњаци сматрају намерним, објашњава да је нуклеарно пуњење задржано за торпедо више радиолошко него нуклеарно оружје због употребе кобалта-59, које карактерише знатно већа и дужа контаминација, са полуживотом од 5 година за кобалт-60, него што је резултат других врста изотопа, као што су злато или цинк.
Другим речима, торпедо је представљено као оружје намењено да контаминира обалну површину од неколико десетина квадратних километара, или да продре у одбрану непријатеља да би, на пример, детонирао нуклеарно пуњење у војној луци.
Појам творца цунамија је, заправо, био потпуно одсутан у руској комуникацији, укључујући и током јавне презентације 2018. Референце на овај могући капацитет се не налазе у Русији, већ на Западу, тачније почетком 2017. у британским таблоидима који воле ову врсту привлачног наслова.
Ову спекулацију је затим одмах одбацило неколико стручњака по том питању., тврдећи да не само да би снага потребна за генерисање слабог цунамија премашила 100 мегатона, док је најмоћнија термонуклеарна бомба икада направљена, совјетска цар бомба из 1961. године, достигла само 54 Мт, и изнад свега да је употребадрон торпедо овог типа није донео никакву додатну вредност, напротив, у поређењу са традиционалнијим стратешким наоружањем, као што су интерконтиненталне ракете ИЦБМ и СЛБМ.
Чак је и хипотеза о радиолошком оружју заснованом на кобалту, коју је изнела Руска газета, исечена на комаде, док би велика већина изотопа ослобођених у таквој хипотези била распршена у океану, а не на обали. Нажалост, хипотеза о торпеду способном да генерише супер-цунамије била је превише привлачна за западну штампу, која је понављала ову не баш веродостојну хипотезу, до те мере да је неколико месеци касније дошао ред на Руска пропаганда је објавила да је Посејдон носио терет од 100 Мт способан да створи талас од „неколико стотина метара“.
Остатак овог чланка резервисан је за претплатнике
Лес Класичне претплате обезбеди приступ
сви чланци без реклама, од 1,99 €.
Пријава за билтен
Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно
[…] […]