У претходном чланку говорили смо о новом статусу Пољске на европској сцени, било у оквиру НАТО-а или Европске уније, кроз амбиције које је показао њен министар одбране Мариусз Бłасзцзак у вези са наредним самитом НАТО-а у Вилњусу следећег јула.
Парадоксално, након што је дуго навела људе да верују да је пољска политика пре свега имала за циљ да добије подршку и заштиту Сједињених Држава, недавни развој стратегије коју је спроводила Варшава показује стварну амбицију да подстакне Европљане да у потпуности преузму своју одбрану, док барем са конвенционалне тачке гледишта, посебно пред руском претњом, како је недавно истакао пољски министар Јацек Сиевиера, шеф Канцеларије за националну безбедност.
Тако је, током истог интервјуа за сајт дефенце24.пл, пољски министар потврдио да је поред набавке 218 К239 Цхунмоо артиљеријских система дугог домета из Јужне Кореје, пољске армије су такође намеравале да набаве 500 америчких система ХИМАРС као и неколико хиљада пројектила и ракета, како би на европском источном фронту могли да формирају глацис ватрене моћи способан да у дубини неутралише сваку претњу која долази из Русије.
У ствари, Пољска намерава да има, осим половине тешких тенкова, трећину борбених возила пешадије и четвртину самоходних топова калибра 155 мм, распоређених у Европи, 85% далекометне ватрене моћи НАТО-а на старом континента, док земља представља само 8% становништва и мање од 5% БДП-а Европске уније.
Изнад свега, у истом интервјуу, Мариусз Бłасзцзак је дао више детаља о пољским амбицијама, посебно у погледу одбрамбене индустрије и локалних производних капацитета, као и о улози коју Пољска треба да игра у годинама које долазе у јачању европских одбрамбених капацитета у лице руске претње.
Не повлачећи се на појам европске стратешке аутономије, пољски министар је ипак описао циљеве који су јој веома блиски, посебно са циљем да се Европљанима обезбеди капацитет да се бране, на конвенционалан начин, од руске претње. ово без потребе да се ослања на заштиту Сједињених Држава, док има индустријске и технолошке капацитете да подржи конкуренцију Москви.
У ствари, у многим аспектима, чини се да Варшава води политику чија је сврха блиска овом циљу који је водила Француска неколико година, а посебно од доласка председника Макрона у Јелисејску палату, а у мањој мери и Немачка. 2017. и 2020. године када су односи између Берлина и председника Доналда Трампа били најгори, а који је такође имао амбицију да доведе Европу ка већој стратешкој аутономији.
Али ако се чини да се циљеви приближавају, стратегија коју примењује Варшава радикално се разликује од оне коју су неколико година спроводили Париз и Берлин, са 4 велике разлике које ће вероватно учинити успехом тамо где Француска и Немачка нису успеле до сада.
1- Уједињујући противник за европску стратешку аутономију: Русија
Прво, Варшава је изградила своју политичку стратегију да се суочи са противником, и само једним, Русијом, која данас представља универзално признату претњу широм Европе од напада на Украјину. Овај приступ ефективно омогућава изградњу заједничког политичког и одбрамбеног пројекта, ако не на јединствен начин, у сваком случају на заједнички начин, са свим европским државама, било да припадају ЕУ, НАТО-у или двема, изузетак Мађарске која очигледно тежи да следи своју путању.
Насупрот томе, оправдања која је Париз давао да доведу до изградње европске стратешке аутономије била су заснована на извесном неповерењу према Сједињеним Државама, али и на много широј визији претње која би могла да утиче на стари континент, посебно у Африке, Блиског истока или источног Медитерана.
Међутим, за многе Европљане ове претње које је изнела Француска биле су веома слабо перципиране, док су Сједињене Државе уживале ауру заштитничке нације много јаче него што је то случај у француском јавном мњењу.
Другим речима, тамо где Пољска означава противника који је универзално признат као егзистенцијална претња, Француска је понудила оправдања заснована на конкуренцији између Европе и других великих светских сила, укључујући Сједињене Државе, као и да обузда претње које су слабо познате и слабо схваћене од стране већине Европљани, истовремено избегавајући да Русију назначе као велику претњу како је перципирају источни Европљани.
2- Лидер примером
Остатак овог чланка намењен је само претплатницима -
Чланци са пуним приступом доступни су у одељку „Бесплатни чланци“. Фласх чланци су отворени у пуној верзији 48 сати. Претплатници имају приступ чланцима Анализе и Резимеа у целости. Чланци у Архиви (старији од две године) резервисани су за Премиум претплатнике.
- 15% на вашу претплату Цлассиц или Премиум (месечно или годишње) са кодом Назад у школу23
Само до 30. септембра!
[…] […]