Nekoliko sedmica, a još više od prijetnji koje je D. Trump uputio NATO-u ako bude izabran, evropske zemlje i njihovi lideri izgledaju vođeni novom dinamikom. Nije iznenađujuće, budući da je kada smo leđima uza zid najviše potrebno da idemo naprijed.
U tom kontekstu, predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen održala je posebno prodoran i ambiciozan govor u intervjuu za Financial Times. Ovim se, zapravo, želi učiniti Europska komisija, i EU općenito, strukturalna sila koja će stimulirati i podržavati odbrambene napore evropskih zemalja, te ih ohrabriti da proizvode i kupuju evropske, a ne američke, južnokorejske i izraelske , kao danas.
rezime
Prema inicijativi sličnoj Covid planu Europske komisije za podršku europskim odbrambenim naporima
U ovom intervjuu, za koji možemo žaliti, zbog njegove važnosti, da jeste rezervirano za pretplatnike Financial Timesa, što se tiče 450 miliona Evropljana, predsednik Evropske komisije je, zapravo, zauzeo veoma ofanzivne stavove, kako da ojača ulogu i pomoć EU u oblasti odbrambenih napora zemalja Evropljana, samo da podrži evropske strateške autonomiju, značajno povećanjem nabavke evropske odbrambene opreme od strane evropskih vojski.
Kako bi dala ton svojim ambicijama, dok se čini da je kandidat za vlastitu sukcesiju nakon sljedećih evropskih izbora, Ursula von der Leyen je uporedila ulogu koju bi Evropska unija mogla imati na polju odbrane starog kontinenta, s onom bio svoj, tokom Covid krize.
Podsjetimo, ovom prilikom je osnovala Evropska unija plan oporavka od više od 800 milijardi eura, ali i osigurala koordinaciju nabavke vakcina između evropskih zemalja i odobrila, privremeno, značajna izuzeća od plafona javnog deficita, zemljama članicama.
Potreban je novi evropski komesar za odbranu, za Ursulu fon der Lejen
Međutim, u govoru predsjednika Komisije nema govora o ponavljanju modela plana oporavka od Covida, koji je posebno skup. S druge strane, namjerava da iskoristi zakonodavnu i strukturirajuću moć EU, da optimizira i poveća investicione kapacitete evropskih zemalja, za dobrobit njihovih vojski, uzimajući u obzir hitnost potreba u Evropi, ali i u Ukrajini. .
Prva ključna mjera, koju je navela, bilo bi stvaranje mjesta evropskog komesara za odbranu, punopravnog komesara, identičnog člana ostalima, u okviru komisije.
Podsjetimo, do danas su pitanja odbrane podijeljena između predsjednice Evropske komisije, nje same, povjerenika za unutrašnje tržište, Francuza Thierryja Bretona i Španca Josepa Borrella, visokog predstavnika Evropske unije za vanjske poslove i sigurnost politike, koji nema iste prerogative kao punopravni evropski komesar.
Ostaje da se pročita 75% ovog članka,
Pretplatite se za pristup!
Les Klasične pretplate omogućiti pristup
članci u njihovoj punoj verzijii bez reklamiranja,
od 6,90 €.
Prijava za bilten
Registrujte se za Meta-Defense Newsletter primiti
najnoviji modni članci dnevno ili sedmično
Zdravo i evo nas.
Putin je izvršio invaziju na Donbas nakon što je pretrpio batine u predgrađu Kijeva, loše pripremljena ova operacija je pokrenuta sa iluzijom da ukrajinski vojnici neće biti dorasli zadatku i da će zapadne države na čelu samo slabo reagovati, zaista reakcija zapada je slaba ali koplja su na terenu a Ukrajinci se bore kao psi da brane svoju prestonicu.
Putin, uznemiren, odlazi sa repom među nogama i stavlja svoju zemlju u ratnu ekonomiju, bez novca i vremena za gubljenje sa ovim degenerisanim zapadnim šupcima i Nazi Ukrajincima.
Nastavak neprijateljstava, nema vise zabave, rekvizicije fabrika, lonci i tiganja zamenjeni granatama, ratna proizvodnja, sva sredstva su dobra, elektronsko ratovanje, dezinformacije, sajber, eliminacija protivnika, to vise nismo videli, sada vidimo svuda , Putin probavlja svoje razočarenje i zaklinje se na osvetu, oporavlja se od neuspeha
.Zapad trlja oči i ne vjeruje dokazima. Putin hoće svoju Veliku RUSIJU, punu i potpunu iz vremena careva cele Rusije.
Sankcije i krici užasa, naslovi i podrugljivi komentari o RUSKIM ratobornim sposobnostima i prosječnosti njihovih ratnih oruđa, nemojte se ni plašiti, najjači smo, pogotovo na TV-u.
Putin je shvatio da smo rasuti, slabo pripremljeni i nesposobni da planiramo sukob sa Velikorusijom, ali to nam visi nad nosom kao vijenac šmrklja.
Gledamo se i brojimo bodove sa izvjesnom nenamjernošću i dobrom savješću, puštamo Ukrajince da poginu dok se sami sebi pitamo kako da predvidimo najgore.Veoma je kasno.
Ponovno sankcionisanje u pogrešnom uverenju da će to biti dovoljno da obeshrabri velikog cara i baci rusku ekonomiju na kolena.Putin zaudara na snishodljivost prema svojim neprijateljima, ostavljajući ih u iluziji da su sigurni.
Greška i ponovna greška, nije kao da smo u holivudskoj produkciji, Putina nije briga i ide na turneju kod velikih vojvoda sa Xi Jimpingom, Kim Jong Unom, Khameneijem i ostalim dobavljačima naoružanja, nastavlja da prodaje svoj eliksir onima koji najviše ponude, pa čak i zapadnjacima pod okriljem njemačkih glava, skupljajući tako milione potrebne za svoju ratnu industriju i svoj reizbor.
Veliko dobro za njega, jer će ukrajinski front, prema najnovijim vijestima, popustiti pred udarima ruskih hordi na stranu Avdiivka.
Brojne i dobro naoružane ruske trupe napreduju suprotno onome što kažu naši stratezi.
Nije li preuzeo kontrolu nad najvećom nuklearnom elektranom u Evropi, nije li preplavio obale Dnjepra nebrigom za živote, nije li nekažnjeno bombardovao škole, bolnice i gradove, ostavljajući svoje neprijatelje bez reakcije?
Zapadnjaci se bude i izlaze iz letargije. Stvari se degeneriraju i rat nam izmiče, Putin uzima prednost.
Gledamo se kao porculanski pas, računamo na Jenkije sa iluzijom da će nam ujak SAM priskočiti u pomoć, greška, države će promijeniti dioničare i stvari idu loše.
Dolari su zaglavili u Kongresu.
Evropa počinje sebi da postavlja egzistencijalna pitanja.
Putin se podsmjehuje i uživa u zapadnim neslaganjima, Putin likuje što je zemlja njegova čizma i njegova erekcija i njegov ponovni izbor je van sumnje.
Zaboravili smo da da bismo zaslužili mir, ne samo da se moramo pripremiti za rat, nego prije svega biti spremni da ga vodimo, zar ne zaslužujemo mir?
Sada je možda kasno da reagujemo, da li smo spremni da pošaljemo trupe da ginu na ukrajinskom frontu, da pređemo na pravu ratnu ekonomiju i da se ne svađamo?
Putina nije briga, ne sumnjajmo, on će ići do kraja čak i ako to znači da će baciti svoj nuklearni koktel na ukrajinska sela i gradove.
Moći ćemo da sačuvamo naše mlade ljude i našu svakodnevnu udobnost, ostavimo svoje male zapadnjačke snove i naše iluzije, prekinimo brigu, biće više ljudi, plač i škrgut zuba.
Naši lideri su itekako svjesni da se rok brzo približava i već se zgražavaju pred perspektivom da se moraju suočiti s neizvjesnom budućnošću naših penzija, budućnošću naših mladih ljudi i katastrofom koja dolazi. Mladi Rusi nemaju izbora, front ili smrt, a u ovom slučaju je ista stvar. Kako reagovati na neprijatelja koji ne broji svoje smrti i prkosi razumu koristeći se najjačim i odmazdom.
Mali trikovi da se otkrije ko će preuzeti vođenje evropskih ugovora o proizvodnji oružja za sukob koji obećava da će biti Dantesque, Njemačka u vodstvu, u lažnom dupetu, koji se igra vatrom pucajući na francusku tjesteninu kako bi osvojio timbal sisati Bajdenov kurac.
Sve što ih trenutno zanima jesu njihova industrijska oruđa, njihov izvoz i opadajući trgovinski bilans, nisu raspoloženi da izgube svoje mjesto evropskog lidera. Njihova odgovornost za kašnjenje kada je u pitanju isporuka oružja mi se čini u najmanju ruku sumnjiva.
Francuska sad već sedam i pet godina u praznini propovijeda da izgradi evropsku odbranu, Bundestag to ne želi a Evropljani masovno kupuju made in USA uzeti za jaja koja se nađu sa guzicom između dva stolice, i ako uznemireni Jenki u napadu paranoičnog delirija odluči da više ne daje rezervne dijelove bez određene naknade, to neće uspjeti.
Naše snage su naše mane, a Putin se smije i uživa u našim razlikama i našem odugovlačenju i podržava tamo gdje boli, igra se sa našim razlikama, on je majstor u ovoj oblasti.
Naša ovisnost odavno više ne pripada nama.
Sada smo uza zid
Da pošaljemo naše mladiće u rat ili da pustimo Putina da nas smrvi kao govno?
Čini mi se da je kasno za buđenje, da li je služena misa? Hoće li biti potrebno popiti Kalež do kraja?
Sa moje strane, očigledno je da nismo spremni i da se ne smijemo zavaravati da nam karte koje držimo nisu u prednosti.
Je li ova tamno siva slika svakako realistična? Budućnost će pokazati