Odbrambene evroobveznice za modernizaciju evropskih vojski, predložila Kaja Kalas

Povodom Minhenske bezbednosne konferencije, premijerka Estonije Kaja Kalas predložila je stvaranje Odbrane evroobveznica, za stvaranje investicionog fonda od 100 milijardi evra, namenjenog za finansiranje modernizacije evropskih armija.

Bez da je ideja posebno originalna, budući da je napravljena po uzoru na Covid krizu, ili čak nedavnu, ona se ovoga puta pojavljuje u kontekstu koji bi joj mogao omogućiti da se uobliči, dok zajedničko djelovanje uspona ruske vojske , i strah od povratka Donalda Trumpa u Ovalni ured, u središtu je zabrinutosti evropskih kancelarija.

Međutim, ekonomska realnost koja je omogućila da se Corona-obveznice pojave prije četiri godine sada je sasvim drugačija. Također će se morati pozabaviti mnogim izazovima kako bi odbrambene euroobveznice mogle da se materijaliziraju u moćno oruđe za odgovor na sigurnosne izazove koji danas prijete Evropi.

Kaja Kallas, premijerka Estonije, preporučuje stvaranje evropskog fonda za modernizaciju vojski, koji će se snabdevati evroobveznicama odbrane

Veoma aktivna u suočavanju s ruskom prijetnjom, od svog izbora za predsjednicu Estonije 2018., a zatim za premijerku tri godine kasnije, Kaja Kallas je još jednom podržala suštinsko jačanje evropskih vojski i evropsku podršku u Kijevu, dok je ona govorio je na Minhenskoj sigurnosnoj konferenciji 2024.

Za estonskog šefa države, trenutna situacija ima egzistencijalnu dimenziju za cijelu Evropu, kao što je bio slučaj za vrijeme Covid krize, te bi stoga zahtijevala mjere podrške slične onima koje su tada preduzete, posebno kroz evropski fond namijenjen modernizacija evropskih armija, snabdevena zajedničkim dugom, u obliku evroobveznica.

Prema rečima Kaje Kallas, Evropska unija bi kroz ovaj proces imala mogućnost da stvori fond od 100 milijardi evra, npr. programa NextGenerationEU i SURE, implementiranih tokom Covid krize u iznosu od 723,8 milijardi eura, odnosno 100 milijardi eura, za finansiranje evropskog plana oporavka i hitnih mjera evropskih država. U to vrijeme, euroobveznice su se nazivale i Corona-obveznice.

Upotreba euroobveznica od strane Evropske komisije tokom Covid krize: Corona-obveznice

Ideja je nešto za zavođenje. Zaista, mnoge evropske zemlje se danas nalaze hendikepirane nivoom svog javnog deficita, svog državnog duga, ili čak oboje, u svojim naporima da modernizuju svoje armije.

Međutim, suočena sa rastućom ruskom prijetnjom s jedne strane, koju predstavlja mogući izbor Donalda Trumpa s druge, i suštinskim povećanjem vojne pomoći Ukrajini, dodaje potrebu za modernizacijom vojski nakon 20 godina kritične nedovoljno ulaganje u odbranu, kriterijum za hitne slučajeve koji ne zadovoljava oprezno rukovodstvo koje očekuju evropske vlasti.

U tom kontekstu bi evroobveznice bile efikasno i brzo rešenje, ali ne bez posledica. Tako bi Evropska komisija, a ne same države, uzele kredit sa povlašćenom kamatnom stopom od Evropske centralne banke, kao što je to bio slučaj tokom Covid krize, da bi potom sredstva preraspodelila u vidu kredita i direktno pomoć od države.

Ovaj pristup bi istovremeno omogućio zaduživanje po stopama koje su često mnogo niže od onih po kojima se države mogu finansirati na tržištima, koristeći, istina, povjerenje koje pokazuju najštedljivije evropske zemlje u javnom upravljanju najzdraviji. Osim toga, dio pomoći je direktan, te stoga ne bi povećao državne dugove, a ni jedno ni drugo ne bi bilo uzeto u obzir u javnim deficitima.

Ostaje da se pročita 75% ovog članka,
Pretplatite se za pristup!

Les Klasične pretplate omogućiti pristup
članci u njihovoj punoj verzijii bez reklamiranja,
od 6,90 €.

Prijava za bilten