Rafale u Srbiji: strateški i istorijski ugovor za Francusku i Dassault u roku od 2 meseca

Da li će Srbija biti osmi izvozni klijent Rafale iz Dassault Aviation? U svakom slučaju, to proizilazi iz nedavnih izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povodom zvanične posete predsednika Makrona Beogradu početkom nedelje.

Prema rečima srpskog šefa države, njegova zemlja će potpisati, u roku od dva mjeseca, čvrsta narudžba za 12 aviona Rafale, svakako po standardu F4, i to u prisustvu francuskog predsjednika.

Iako je očito potrebno održavati određenu rezervu, sve dok se ne potpiše zvanična naredba i uplati depozit, posebno u odnosu na državu kakva je Srbija, i dalje ima teritorijalne pretenzije i tenzije sa susjedima, a posebno, sa Kosovom, nikad pregovori između Pariza i Beograda, počeo prije nekoliko godina, biće ovako blizu uspjeha.

Da ne bismo morali da dodajemo „Da je naredba potpisana” svakom pasusu i generalizovanu upotrebu kondicionala, smatraćemo, u daljem tekstu, da su izjave predsednika Vučića dovoljne da razmotrimo buduću naredbu od 12. Rafale za Vazduhoplovstvo Srbije, kao važeće, ako još ne i zvanično, imajući u vidu ranije utvrđene rezerve.

Strateško pomeranje Srbije ka Evropskoj uniji, na račun Rusije

Ova naredba označiće veoma dubok pomak Beograda ka Evropskoj uniji. Tradicionalno, Srbija je, zapravo, bila blizu Moskve, a u prošlosti se prvenstveno opremala ruskom opremom i avionima.

Donedavno, pre samo nekoliko godina, dobijali su rabljene MIG-ove 29 od ruskih vazduhoplovnih snaga, djelimično da zamijene avione izgubljene tokom rata na Kosovu 1999. godine protiv snaga Ruske Federacije, kao i Migove. 35 borbenih i manevarskih helikoptera MI-17, te jedna protivavionska baterija Pancir M1.

Međutim, dio ovih naloga je odgođen, nakon što je Rusija stavljena pod sankcije Zapada, a točnije Sjedinjenih Država 2019. godine, kroz CAATSA zakon.

Od tada se Beograd obraćao Pekingu za određene vojne nabavke, posebno 4 baterije srednjeg i dugog dometa HQ-22, nepoznati broj baterija kratkog dometa HQ-17 i borbenih dronova CH-92 i CH-95.

Srbija se i na ovom planu mnogo masovnije okrenula Evropi, narudžbom lakih helikoptera H145M, transportnih aviona C-295, kao i radara GroundMaster 200 i 400, a Mistral 3 rakete zemlja-vazduh kratkog dometa.

U tom kontekstu, narudžba za 12 aviona Rafale iz Francuske, vredan oko 3 milijarde evra sa uključenim delovima, municijom i obukom, predstavlja najveći ugovor o uvozu oružja koji je Beograd potpisao u poslednjih 30 godina, kao i duboki pomak ka Evropi, a zatim da je zemlja dobila status kandidata za Evropskoj uniji od 2012.

Uloga Francuske kao sigurnosnog stožera na Balkanu

Ako ovaj poredak značajno pojača šanse da se Srbija, u manje-više kratkom roku, pridruži EU, on takođe daje Francuskoj centralnu ulogu u kontroli tenzije na Balkanus.

Ostaje da se pročita 75% ovog članka,
Pretplatite se za pristup!

Les Klasične pretplate omogućiti pristup
članci u njihovoj punoj verzijii bez reklamiranja,
od 6,90 €.

Prijava za bilten