Да ли немачке власти болују од шизофреније?
Ово је у сваком случају питање које можемо да се запитамо када смо, једва два дана након што смо предложили дизајн и употребу европског носача авиона, и након што смо још једном изнели хипотезу о напуштању Француске свог седишта као сталне чланице Савета безбедности УН, за добробит Европе, најављују да ће буџет за одбрану за 2019. годину на крају бити 43,2 милијарде евра, а не 47,2 милијарде како је планирано, и најављивали су у неколико наврата, посебно на последњем самиту НАТО-а, као министар финансија Олаф Шолц, члан СПД-а, захтевао је неколико месеци. Поред тога, циљ да буџет достигне 55 милијарди евра и 1,5% немачког БДП-а 2025. изгледа, више него икада, компромитован.
Ако ми, Французи, ово видимо као неспојиву дихотомију, она ипак остаје савршено логична у немачком приступу европској политици и политици одбране. Заиста, у оба случаја, примарна брига немачких власти не тиче се могућности војног ризика, нити консолидације европске стратешке аутономије, већ подршке сопственог јавног мњења датим декларацијама и брзог јачања Немачка позиција док је земља и данас у позицији снаге економски и социјално гледано у Европи.
Дакле, грубим одбацивањем предлога председника Е. Макрона који се тичу политичког и друштвеног управљања Европом и оквира за узајамно задужење, идеја је веома инспирисана планом који је предложио Т. Бретон 2016. године, а са којом су се већ без церемоније позабавили Немачка, као и Холандија и скандинавске земље, немачка канцеларка А.Меркел, преузимајући предлоге новог лидера ЦДУ, пре свега даје гаранције свом јавном мњењу, ниједан од ових предлога није имао ни најмању шансу да добивши подршку народа у Немачкој.
Предлагање пројеката као што су европски носач авиона или европско седиште Савету безбедности је, с друге стране, директно осмишљено да подри могуће француско вођство у питањима европске одбране, иако Немачка полаже право на овај статус. Јавна подршка принципу европске војске који је предложио француски председник од стране немачке канцеларке је такође паметна, знајући да би стварање такве војске данас захтевало дуг развој и тешке преговоре у Европској унији.
Али изнад свега, Немачка настоји да максимално искористи своје тренутно лидерство у Европској унији, знајући да ће то вероватно брзо еродирати у годинама које долазе. С једне стране, чини се да су године одрживог раста сада прошлост. Министарство финансија је крајем јануара снизило прогнозе раста за 2019. на само 1%, у позадини Брегзита, неизвесности око кинеске потражње и економских тензија повезаних са новим аутомобилским прописима, а да не помињемо несталне реакције америчког председника. . Као такве, средњорочне прогнозе ОЕЦД-а и Светске банке више нису оптимистичне, са просечним растом у наредних 10 година који не прелази 1% годишње.
Али права економска и социјална бомба која прети Немачкој је њена демографија. Значајан и континуиран пад наталитета у последњих 30 година у земљи створио је више него проблематичну ситуацију. Већ данас млади радници који се запошљавају представљају само 87% пензионисаних. У 2025. ова стопа ће пасти на 65%, па ће 50. пасти испод 2030%. Другим речима, 2 сениора ће отићи у пензију, док ће само једна млада особа ући у свет рада.
Међутим, краткорочна и средњорочна решења за овај проблем, као што су подизање старосне границе за одлазак у пензију, повећање фискалног/социјалног притиска на рад, смањење пензија или масовна имиграција, далеко су да имају повољан одговор. Једина преостала опција за земљу је да драстично смањи „непродуктивну” јавну потрошњу, на чијем челу се у немачком политичко-економском доксату налази потрошња за одбрану. Штавише, са таквим дефицитом у младој имовини, хипотеза о формирању војне силе разумне величине суочена са новим претњама једноставно је ирелевантна. Из тог разлога многи политичари преко Рајне фаворизују идеју отварања војног регрутације за европске држављане.
У међувремену, Немачка одлично зна да ће њена аура моћи брзо избледети и покушава да одржи илузију најављујући да ће од сада, оперативну готовост армијаће бити поверљив, и покушава да брзо консолидује своју позицију и на индустријском и на политичком нивоу, повезану са одбраном.
У том погледу, веома је интересантно приметити да су немачке слабости будућности француске снаге будућности, са изгледима за већи раст и много уравнотеженијом демографијом. Снага коју Француска не сме да поткопа у корист онога што би могло изгледати као занимљив, али неубедљив напредак у европском одбрамбеном пројекту.