Пре неколико дана, аналитичар Форецаст Интернатионал Даниел Дарлинг објавио је чланак у којем се говори о утицају тренутне епидемије коронавируса на немачку потрошњу на одбрану у годинама које долазе. Осим суморног инвентара који је саставио Данијел Дарлинг, можемо се запитати о програмима који би могли највише да трпе услед могућих смањења потрошње немачког Министарства одбране.
Економско успоравање и смањење издатака за одбрану
У погледу управљања здравственим кризама Немачка је једна од европских земаља која најбоље управља епидемијом Цовид-19 који тренутно погађа планету. Земља заиста има здравствени систем релативно заштићен од буџетских резова и индустријску инфраструктуру која омогућава обезбеђивање медицинске опреме за сузбијање ширења вируса.
Међутим, као и друге земље у свету, добро управљање здравственом кризом од стране немачких власти неће дозволити земљи да избегне економске последице епидемије. Да би предвидео утицај епидемије на немачку економију, Данијел Дарлинг користи и елементе који су данас познати и поређење са економском кризом из 2008. А закључци су језиви.
Заиста, чак и пре првих мера обуздавања у Европи, први квартал 2020. изгледао је посебно лош за немачку економију. Сада аналитичари предвиђају смањење БДП-а од око 4% у односу на прошлу годину. Немачка би стога ушла тешка рецесија, што би било праћено масовним порастом незапослености. Криза несразмерна оној из 2008-2009, која је ипак тешко погодила немачко становништво. Што је још горе, ове анализе углавном не узимају у обзир могућност да је тренутна епидемија само прва епизода у дугој серији, са мерама сузбијања које би следиле једна другу сваки пут када се вирус врати.
Као и у многим другим земљама, немачка савезна влада је већ најавила да ће ослободити неколико стотина милијарди евра средстава за подршку реалној економији. Уставна ограничења која спречавају одржавање структурног дефицита већег од 0,35% БДП-а су такође суспендована. Нажалост, на средњи и дуги рок, све указује на то да ће немачкој и европској привреди требати време да се опораве.
У контексту рецесије, европске владе ће нужно морати да уштеде, али и да преиспитају неке од својих приоритета, посебно повећањем своје потрошње у области здравља и унутрашње безбедности. Као иу свакој кризи, потрошња за одбрану би тада могла постати варијабла за прилагођавање буџета. А ово је посебно случај у Немачкој, где војна питања привлаче малу подршку јавности. Након озбиљног смањења буџета и административног реструктурирања између 2008. и 2010. изгледало је да је Бундесвер полако проналазио пристојан формат и ефикасност. Толико напора који би се могли свести на ништа за дужи период.
У најбољем случају, чини се да постепено повећање издатака за одбрану мора престати. Министарство одбране би се тада морало задовољити стабилним буџетом, који би ипак омогућио консолидацију достигнућа, чак и када би поједини програми морали да имају смањене амбиције. Међутим, вероватно је да ће немачка одбрана у великој мери платити напоре за економску реконструкцију земље нето смањењем кредита додељених војскама. У сваком случају, неки од главних немачких одбрамбених програма мораће да буду смањени, одложени, реструктурирани или једноставно отказани.
Претња немачким и европским одбрамбеним програмима
У контексту трајне рецесије, Немачка ће се наћи пред двоструким контрадикторним императивом. С једне стране, биће неопходно подстицати локалну индустрију за њено дугорочно одржавање, што подразумева велике издатке без икаквог тренутног економског повратка. С друге стране, биће потребно максимално ограничити дефицит земље, а самим тим и велику потрошњу.
Чак и ако се потрошња за одбрану смањи, неће све бити заустављено и мораће да се одлучи које програме задржати, а које отказати. Да би се дугорочно подржала немачка одбрамбена индустрија, идеално би било наручити оружје које се развија и производи у Немачкој. Да би се ограничили трошкови, куповина опреме у иностранству, посебно у Сједињеним Државама, могла би се, напротив, фаворизовати, чак и ако ово одговара краткорочном приступу.
У сваком случају, међутим, може се замислити да би програми који се спроводе у сарадњи са другим европским земљама могли бити највише угрожени. Заиста, ове последње генерално захтевају велика улагања и распоређене су на дужи рок, без обезбеђивања сигурности за домаће произвођаче. То смо јасно видели и током преговора са Паризом око програма борбених авиона ФЦАС/СЦАФ или борбеног тенка МГЦС, где је Бундестаг инсистирао на обезбедити положај немачких индустријалаца у поређењу са својим француским колегама. У контексту трајне кризе, искушење да се подрже национални индустријски шампиони биће још јаче.
Стога би програми ФЦАС/СЦАФ и МГЦС могли бити међу најтеже погођенима тренутном кризом. С једне стране, сама Немачка има вештине да развије наследника Leopard 2. Па чак и у случају да наставак француско-немачке сарадње, минимално решење артикулисано око ЕМБТ-а које је КНДС представио 2018. године могло би се чинити довољним. С друге стране, у погледу борбених авиона, хоризонт 2040. ће се несумњиво чинити веома удаљеним јер се земља суочава са озбиљном економском кризом. Штавише, да ли ће, као иу случају МГЦС-а, бити могуће оправдати значајна улагања у нови борбени авион када је предвиђено да у текућој деценији Торнадо замени најмање три ловца?
Ово питање замене Торнада би могло да буде прво које ће поднети највећи терет тренутне кризе. Крајем марта извештаји из Берлина говорили су о куповини 90 Еурофигхтера Typhoon модернизовано, око тридесет супер стршљена и око петнаест Гровлера за електронско ратовање. Амбициозна куповина, што би ојачало способности Луфтвафеа. У наредним месецима биће потребно видети шта Берлин намерава да поднесе овој идеји, али све говори да несумњиво неће бити могуће одлучити се за троструку флоту борбених авиона уз финансирање развоја ФЦАС-а. Исто тако, програм замене тешког хеликоптера ЦХ-53 може бити одложено или поједностављено, што би могло фаворизовати конкурента који нуди најекономичнији хеликоптер за куповину, у овом случају Боеинг ЦХ-47, а не Сикорски ЦХ-53К.
Коначно, биће потребно видети да ли ће немачке војске имати средства да наставе са набавком и испоруком експедиционе опреме, као што су транспортни авиони А400М, будуће фрегате МКС-180 или чак две последње подморнице типа 212? У сваком случају, избори ће се морати направити, а они ће несумњиво директно утицати на немачку и европску индустрију.