Зашто би европски одбрамбени напори премашили 3% БДП-а?

Са изузетком неколико источноевропских земаља, већина европских држава кренула је на путању достизања, понекад малог прекорачења, одбрамбеног напора који је еквивалентан 2% њиховог БДП-а, док је претња, данас, несразмерна ономе што је била десет година пре, и да нова претња сада оптерећује америчку заштиту Европе и подршку Вашингтона Украјини.

Одакле долази овај праг и да ли је прилагођен безбедносној ситуацији данас? У супротном, која би била потребна вредност европских одбрамбених напора, да се повећа конкуренција са Русијом, истовремено подржавајући Украјину и обезбеђујући безбедност њених интереса у позориштима која припадају њеној зони одговорности?

Праг одбрамбених напора од 2% БДП-а и његове границе

Као што је раније поменуто на овом сајту, праг улагања у одбрану који је НАТО успоставио на 2% БДП-а, Поводом самита у Кардифу 2014, ни на који начин није повезан са сложеним прорачуном средстава неопходних за суочавање са будућим одбрамбеним изазовима, који су такође 2014. године били сасвим другачије замишљени него што су заправо десет година касније.

Напротив, овај праг, као и његов рок до 2025. године, политички су дефинисани као највећи износ који би могле да прихвате све чланице НАТО-а присутне на овом самиту.

НАТО самит у Кардифу 2014
Одбрамбени напори од 2% БДП-а дефинисани су на маргинама самита НАТО-а у Кардифу 2014. године.

НАТО преговарачи, који су успели да извуку овај споразум, посебно из појединих земаља које посебно не желе да повећају своја улагања у одбрану, као што су Немачка, али и Италија, Шпанија, Белгија, Холандија и многе друге, добили су инструкције да постигну што бољи резултат, посебно да се поново избалансира очигледан јаз између одбрамбених напора САД и оних велике већине других чланица НАТО-а, укључујући Француску.

Рок до 2025. је такође био најефикасније средство за превазилажење ове невољности. Лидери присутни на самиту у Кардифу су добро знали да тог датума више неће бити на функцији, да би прихватили чињеницу да то нису задовољили.

Штавише, тек крајем 2010-их, а понекад и почетком руске инвазије на Украјину, створен је замах за постизање овог циља до 2025. године, док неколико земаља, од којих Италија, Белгија или Шпанија још увек верују да ће достићи овај праг, али преко овог рока.

У сваком случају, не само да праг од 2% БДП-а није био осмишљен да представља довољну војну моћ да гарантује безбедност Алијансе, већ је у време када је дизајниран, перцепција ризика, широко подељена, укључујући и Сједињене Државе, била далеко од разматрања развоја догађаја који су се десили у Европи од тог датума.

Колики је европски еквивалент руског буџета за одбрану?

Дакле, ако праг од 2% није заснован ни на каквој анализи способности која је у складу са реалношћу претњи, на који ниво улагања би Европљани требало да доведу своје напоре у одбрану да би то урадили данас?

Руски одбрамбени напори
Русија посвећује више од 6% свог БДП-а својим одбрамбеним напорима, са војним буџетом који прелази 110 милијарди евра у 2024. години, за БДП од 1 милијарди евра.

Признајући да Европљани морају бити у стању да сами обуздају руску претњу, за њих би било прикладно да ускладе ресурсе који су еквивалентни онима које руске војске имају и које ће имати у годинама које долазе.

Како се пореде европски и руски одбрамбени буџет?

Могло би се помислити да је то већ случај. Заиста, буџет руских армија, око 110 милијарди евра 2024. године, мањи је од буџета Европљана, око 270 милијарди евра, близу прага од 2%, у просеку, колико очекује НАТО.

Ово поређење је, међутим, погрешно. У ствари, руске војске плаћају своју одбрамбену опрему, између 3 и 5 пута јефтиније од Европљана, за еквивалентну опрему. Дакле, а Leopard Нови 2А7 кошта између 15 и 18 милиона евра, у зависности од стандарда и опреме, у поређењу са мање од 2 милиона евра за Т-90М.

Ловац Су-35 кошта мање од 30 милиона евра, Су-57 око 37 милиона евра, у поређењу са око 100 милиона евра по Rafale et Typhoonи 120 милиона евра за Ф-35А. У поморској области, фрегате Адмирал Горшков и подморнице Иассен-М набављене су за 300 милиона евра и 800 милиона евра респективно, у поређењу са 700 милиона евра за СДИ и око 1,8 милијарди евра за ССН. Астуте.

Овај јаз се такође налази у трошковима особља. Дакле, 1,35 милиона људи, укључујући 600 регрута, руске армије захтева укупан буџет од 000 милијарди евра. На 45 људи, француске војске троше скоро 207.000 милијарди евра сваке године, у односу 20 према 1, иако Русија троши више него обично, у бонусима и платама, да привуче добровољце за специјалну војну операцију у Украјини.

руске војске
Руски војници коштају у просеку 3,5 пута мање од западних војника.

ЛОГО мета одбрана 70 Буџети оружаних снага и одбрамбени напори | Војни савези | Анализа одбране

Остаје да се прочита 75% овог чланка,
Претплатите се да бисте му приступили!

Лес Класичне претплате обезбеди приступ
чланци у њиховој пуној верзији, И без реклама,
од 6,90 €.


Пријава за билтен

Региструјте се за Мета-одбрамбени билтен да прими
најновији модни чланци дневно или недељно

За даље

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Последњи чланци